ЖЕЛЕЗНИК

Портал

нед09232018

Ажурирано10:06:00 PM

Back Ви сте овде: Почетна Историјат Мени Историја Железник у II светском рату и после

Железник у II светском рату и после

Железник је по други пут био окупиран 1941. године и то је трајало до октобра 1944. године, када га је ослободила Црвена армија уз помоћ партизана.

У овом рату из Железника је учествовало 212 бораца, углавном младића од 18 до 25 година. Железник је дао неколико првобораца у овоме рату и њихова имена носе улице, углавном у деловима села где су и живели. То су: Милош Исаиловић, Света Милутиновић, Милован Нићифоровић, Радоје Првуловић, Милорад Ћирић и Илија Чалић.

Занимљиво је да за време окупације Немци нису убили ниједног мештанина из Железника, а од укупно 76 жртава у Другом светском рату 51 је погинуло у комунистичком, а 25 мештана у равногорском покрету.

У знак сећања на борце, пале у борбама за ослобођење и оне жртве ратне одмазде на Задружном дому је постављена мермерна плоча са именима настрадалих. У време социјалистичке изградње, када се славила победа над фашизмом одржавани су помени, полагани венци и млади Железника, најбољи ђаци из основних школа су посећивали мајке и породице погинулих првобораца.

Данас, та је плоча, као и цео објекат, у веома лошем стању.

СПОМЕН ПЛОЧА II СВЕТСКИ РАТ

 

После ослобођења 1944.године Железник се интезивно развијао. Радне акције, изградња фабрике, радничког насеља и образовање полуписмених мештана претвара село Железник у индустријску зону. Фабрика машина алатљика Иво Лола Рибар доноси индустријализацију овога подручја и модернизацију начина живота. Са придошлицама, који су у великом броју долазили из свих крајева Југославије почиње мешање различитих обичаја и схватања, мења се живот староседелаца, али се уочавају и разлике. Оно што је било добро за Железник јесте могућност запошљавања у фабрику и подизање стандарда мештана. А то је значило и могућност образовања младих генерација.

МЕТАЛСКИ КОМПЛЕКС НА ОБОДУ МАКИША

 

СПОМЕН ПЛОЧА ГРАДИТЕЉИМА ФАБРИКЕ

 

У рату у бившој Југославији од 1991. до 1992. године и за време НАТО агресије на Србију Железник је дао 8 жртава. Колико се Железник потрудио да спомен обележјима у порти цркве и на згради Задружног дома ода пошту изгинулим мештанима у претходним ратовима, тако су, за погинуле у најновијем, рату од 1991.до 1991.године -обележја изостала. Осим на гробљима.

Очито је, Србија, па и Железник, не жели да се сећа последњег рата.