ЖЕЛЕЗНИК

Портал

суб07212018

Ажурирано10:06:00 PM

Back Ви сте овде: Почетна Историјат Мени Привредни развој села Време окупације и послератна изградња

Време окупације и послератна изградња

Првих дана окупације становништво се није мицало из Железника. Затечени новим ратом и капитулацијом плашили су се рација, хапшења, ропства. Знали су из претходних ратова да ће бити пљачке и отимачине те су крили накит, храну, одећу, новац.

Врло брзо, пошто су се „одомаћили“ у селу Немци су одузимали земљорадничке производе, стоку и све што им је било потребно за преживљавање.

Поново је почело доба глади у Железнику и прва година је била тешка. Али, са сваком следећом било је још теже. Све што је сељак произвео морало се дати окупатору, који није марио како ће становништво преживети. У случају оглушивања следио је затвор и принудно одузимање хране. Међутим, ратови и беда су сељака учинили мудрим. Успевао је, некако, а како - то је само он знао, да изврши обавезе према окупатору и сам да преживи. Поред страха, немаштине, глади и кулука, очекивало се да ће се нешто десити.

МИЛОРАД МИКА ГАЈИЋ У НЕМАЧКОМ ЛОГОРУ 1943.ГОДИНЕ


Већ почетком августа у партизанске чете су ступили први борци из Железника, а тада су почели и појединачни упади у места, напади на пругу, спречавање интервенције Немаца. Због тих акција Железник је могао да страда, али је избегао погром. Млади су одлазили у партизане, а покушаји четничке организације да их привуку, били су неуспешни. Треба рећи да је четничка организација била активна све време окупације, а да се и у Железнику дешавало да је један брат у партизанима, а други у четницима.

Завршетак рата донео је одушевљење и са огромним полетом је започето обнављање земље. У Железнику се гради фабрика машина Иво Лола Рибар, а заједно са њом и Радничко насеље са 650 конфорних станова. Ничу модерне улице, зеленило, ради се на инфраструктури. Упоредо са градњом насеља подижу се и објекти друштвеног стандарда: основна школа, амбуланта, образовни центар, интернат, продавнице.

Већ у јесен 1944. године основан је Месни одбор, који обавља управне послове и врши разрез и откуп свих земљорадничких производа за исхрану становништва, али се бави и организацијом митинга, конференција и политичких зборова, на којима се тумачи политика нове државе.

У Железнику је велики прилив, пре свега квалификоване радне снаге, па се, поред установа за стручно образовање, отварају и оне за друштвену разоноду: биоскопи, библиотека, самачки хотел, културно-уметничко друштво, спортски клубови.

 

ДРАМСКА СЕКЦИЈА ШКОЛЕ "ВЛАДИМИР НАЗОР"


ХОР ШКОЛЕ "ВЛАДИМИР НАЗОР"


Велико насеље захтева и одговарајућу здравствену службу, те се, поред амбуланте отвара апотека, а постоји и стационар-болница са неколико кревета. Расте број продавница, гради се пијаца, ресторан, посластичарница. Али, и банка.

 

МЛАДИ ГОРАНИ УРЕЂУЈУ ДВОРИШТЕ "ВЛАДИМИР НАЗОР"


У Железнику се боље живи, али и поред социјалистичког уређења, који прокламује једнакост и благостање, видљиве су разлике. Оно што охрабрује је чињеница да се може скромно живети од свога рада и да се сви могу школовати, до факултета. Говори се и ради на еманципацији и равноправности жена, пре свега кроз Антифашистички фронт жена (АФЖ).

 

ПРОСЛАВА ДАНА ЦВЕЋА


Друштвени стандард у Железнику расте, пре свега захваљујући прогресу, који је дошао са фабриком „ИЛР“. Гради се основна школа, једно време постоји и гимназија, потом Образовни центар, али и јаслице, вртићи, дом здравља. Поред стадиона у Железнику ниче и спортска хала, игра се фудбал и кошарка у високом рангу такмичења.

 

ФОЛКЛОРНА СЕКЦИЈА ШКОЛЕ "БРАЋА ЈЕРКОВИЋ" У ИЛР


Успон Железника је све до половине деведесетих. Потом почиње стагнација, везана, као и успон, са ситуацијом у фабрици „Лола Рибар“, која губи један по један производни погон и своју, основну делатност.

 

НОВИ ЖЕЛЕЗНИК


Нови станови

Солитер

Нови Железник

Нови Железник

Улица