ЖЕЛЕЗНИК

Портал

сре11212018

Ажурирано10:06:00 PM

Back Ви сте овде: Почетна Култура Мени Биоскоп Биоскоп је радио и у Железнику

Биоскоп је радио и у Железнику

Фабрика је била покретач свих активности: привредних, спортских и културних. У њу су се запошљавали људи из Железника, околних места: Сремчице, Остружнице, Моштанице, али је било и доста придошлица из других крајева Југославије, који су насељавали и ширили место.

У послератној, интезивној изградњи Железника, кулуком мештана, изграђен је 1947. године биоскоп, који је радио све до почетка деведестих. Више од 4 деценије то је било место за програме, школске приредбе, концерте и биоскопске представе, наравно.

Сада се ту прави столарија. Пословни простор (читај: држава), као садашњи титулар, није се потрудио да задржи основну или неку сличну делатност, већ је дозволио да се у овај простор усели делатност, која је могла бити смештена било где у Железнику. Уз то, она има тенденцију да се шири тако да запоседа простор изван зграде нарушавајући нешто што је било мала оаза зеленила у којем се налази један од ретких споменика Железника: споменик непознатом борцу и плоча, на којој су исписана имена свих бораца из овога места, који су погинули у Другом светском рату.

Постепено се затиру трагови прошлости. Неки се сећају да су баш ту, на платоу испред зграде, стајали у реду чекајући да се отворе врата, пружи биоскопска карта и тако уђе у тамну биоскопску дворану. Унутра - дрвене столице и тешка драперија, боје вишње. У то време сви биоскопи су личили један на други. Сећате се романа „Испод таванице која се љуспа“? Да ли је то Горан Петровић писао о железничком биоскопу, или су тада сви биоскопи у провинцијама исто изгледали? И на исти начин, са модернизацијом и небригом - пропадали.Ту смо гледали „Винетуа“, „Доживљаје Николетине Бурсаћа“, потом „Битку на Сујтесци“, „Прозвано је V3“, али и оне „слободније“ - „Уличарка“.

УНУТРАШЊОСТ БИОСКОПА

Ту су се одржавале школске приредбе, прослављао Дан ослобођења места, Дан Републике (пријем у Савез пионира), а све свечаности су имале сличне концепте: хор, поздравни говори, рецитали, школски оркестар, неки скеч и фолклор.

Са стварањем рок сцене у Железнику, почео је да ради диско клуб у просторији поред бисокопа. Ту су, понекад свирала Лутајућа срца, музички састав из Железника, са девојком дивног гласа Љиљом- Љиљицом Радовић. Ту су се млади заљубљивали и раскидали. Неки су одлазили у диско-клубове у центар (Београд), али већина омладине Железника забављала се ту, у свом месту.

Са доласком пролећа и лепог времена, све до касне јесени омиљено место окупљања Железничана био је плато испред самачког хотела са бином. У том простору су вежбала културно-уметничка друштва, певачи, оркестри. Свакога викенда било је неког гостовања, приредби, рецитала. Ту су забележени почеци многих група, певача, играча али су, такође долазили и афирмисани певачи и глумци. Једно време у том простору је био Пампур бар са добром музиком за старије од 18 година. Многи су ту начинили прве плесне кораке. Данас је ту смештена кинеска робна кућа, а на платоу, поред кафеа под ведрим небом понекад гостује забавни, луна парк. Не верујем да су старије генерације тако замишљале напредак свога места!