ЖЕЛЕЗНИК

Портал

сре11212018

Ажурирано10:06:00 PM

Back Ви сте овде: Почетна Култура Мени Културна добра и споменици Споменици

Споменици

С обзиром на традицију и историју, која се одвијала и на простору Железника многе грађевине су сврстане и заштићене као ретки примерци народног градитељства, али одлуком Завода за заштиту није им она и обезбеђена тако да су то данас, углавном објекти пред рушењем, или им је намена, а делимично и изглед промењен, тако да су, све мање сведоци прошлости, већ људског немара.

Тако пропада Панићева кафана, која је, после основне - угоститељске, доживела да буде текстилна продавница, па гвожђара и, на крају продавница сточне хране и семена. Данас је пуста и изгледа баш овако:

ПАНИЋЕВА КАФАНА НЕКАД

 

 

ПАНИЋЕВА КАФАНА САД


Радничка колонија, насеље, које је пројектовао архитекта Бранко Максимовић, а било заштићена као амбијентална целина, данас не постоји у изворном облику и с обзиром да је промењен изглед до непрепознатљивости, пре неколико година је скинута са њега заштита. Данас, тек нека зграда сведочи о изворности.

РАДНИЧКО НАСЕЉЕ

 

ЦРКВА СВЕТОГ КРАЉА СТЕФАНА ДЕЧАНСКОГ У ЖЕЛЕЗНИКУ

Данашња црква саграђена је 1905. године на месту старог сеоског гробља, преко пута школе, вероватно на темељима старије богомоље, а надгробни споменици су били искоришћени за зидање темеља цркве. Цркву је пројектовао архитекта Драгомир Тадић, професор Београдског универзитета, а икона Св.Стефана Дечанског изнад улазних врата, рад је академског сликара Живка Стојисављевић из Београда.

Овај објекат је и данас под заштитом Завода за заштиту споменика културе, а последње деценије се интезивно радило на градњи пратећих објеката у порти.

 

СПОМЕНИК ПАЛИМА У БАЛКАНСКИМ И ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Село Железник дало је 220 жртава у Балканским ратовима и Првом светском рату. Свим погинулим борцима и жртвама рата, 1919. године подигнут је споменик у порти железничке цркве Светог краља Стефана Дечанског.

Идеја о подизању Споменика насред села у црквеној порти потекла је од свештеника Томе Бурковића и једнодушно је прихваћена. На лицу места, на парастосу погинулима прикупљено је 8. 000 круна и изабран Одбор у саставу: Живан Панић, благајник, Милосав Радојевић, одборник и Михаило Лукић, тежак за чланове Одбора. За годину дана, добровољним прилозима прикупљено је 30 хиљада круна и купљен споменик од црног мермера у виду пирамиде, висине 4 метра, са крстом на врху.

На средњем комаду Споменика златним словима урезан је натпис:

Жртвама страховитих ратова, балканских и светског 1912 – 1920. за ослобођење и уједињење српског племена

На гранитној стени, на све четири стране урезана су 206 имена жртава, поређана по презимену.

СПОМЕНИК ПАЛИМА ОД 1914. ДО 1920.ГОДИНЕ

 

СПОМЕНИК КОД БИОСКОПА је споменик незнаном јунаку, изливен у бронзи. Некада је ту био леп парк где су се млади окупљали пред филмску преставу, или у предаху, док је радио диско поред биоскопа. У непосредној близини, на зиду Задружног дома налази се мермерна плоча са урезаним именима партизана из Железника, палих у Другом светском рату. Ту су записана имена првобораца, чија имена носе улице у месту, имена жртава ратне одмазде и палих бораца за ослобођење, укупно 49-оро.

СПОМЕНИК НЕЗНАНОМ ЈУНАКУ

 

СПОМЕНИЦИ ПАЛИМ У РАТУ 1991./92.

Званично обележје палим у последњим ратовима у Железнику не постоје. Само на гробљима, тамо где су и сахрањени.

 

СПОМЕНИК КОД ШКОЛЕ ВЛАДИМИР НАЗОР

У холу школе налази се биста писца Владимира Назора, по коме је школа и добила име. Рођен у Постирама на Брачу, посебно је стварао за време Другог светског рата, нарочито дескриптивну и родољубиву поезију. Позната је његова поема «Титов напријед».

Неколико пута деведесетих година, а и после двехиљадите било је иницијатива да се име школе промени и да неко друго име, примереније историји самог Железника. У оптицају су били предлози: Стефан Дечански, као и црква у Железнику и Ђорђе Миловановић, по човеку који је прославио село у доба Карађоревих устанака, али није нађено компромисно решење.

У дворишту школе некада су се налазиле две скулптуре: једна у облику стилизованог цвета, а друга је женски акт у бронзи. Такође, деведесетих година у дворишту школе је била скулптура цврчка (по песми В.Назора), али је данас од тога остао само запис на сликама.

СПОМЕНИК У ДВОРИШТУ ШКОЛЕ ВЛАДИМИР НАЗОР

 

БИСТА ДЕВОЈКЕ У ДВОРИШТУ ШКОЛЕ ВЛАДИМИР НАЗОР

 

ЦВРЧАК У ХОЛУ ШКОЛЕ ВЛАДИМИР НАЗОР

 

МАЈКА И ДЕТЕ У ХОЛУ ШКОЛЕ ВЛАДИМИР НАЗОР

 

СПОМЕНИК КОД ШКОЛЕ БРАЋА ЈЕРКОВИЋ

У предворју школе налази се биста двојице партизана, браће Јековић: Душана и Небојша, младих учитеља, који су погинули у првим месецима борбе за слободу 1941.године, а по којима је школа добила име 1952.године.

У дворишту школе сачуван је и споменик у облику цвета, посвећен младости.

БРАЋА ДУШАН И НЕБОЈША ЈЕРКОВИЋ

 

СПОМЕНИК У ОБЛИКУ ЦВЕТА У ДВОРИШТУ ШКОЛЕ БРАЋА ЈЕРКОВИЋ

 

УЛИЦА ТИТОВА

Иако није споменик, бар не у класичном смислу те речи ова улица је преживела све покушаје да буде преиначена у неку другу, сходно «погодности» тренутка и «подобности» неке личности, по којој се зове. Тако је данас Железник једно од ретких места, које има Титову улицу. Неко је још зове Главна, а садашња, средња генерација је памти као «корзо», омиљено шеталиште младих са посластичарницом, библиотеком и излозима, у којој су, у јуну, мирисале липе. Она се настављала у Булевар младих, који је скретао низ турску калдрму према фабрици и радничкој колонији.

 

ТИТОВА УЛИЦА, БУЛЕВАР МЛАДИХ

 

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ У ШКОЛИ ВЛАДИМИР НАЗОР

У жељи да сачува део културног наслеђа ученици и професори основне школе Владимир Назор су направили Завичајни музеј у просторијама школе. Различитим предметима, записима и симболичним поставкама подсећају на живот, обичаје и железничку ношњу.

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ У ШКОЛИ ВЛАДИМИР НАЗОР