ЖЕЛЕЗНИК

Портал

сре11212018

Ажурирано10:06:00 PM

Back Ви сте овде: Почетна Култура Мени Ношња Железничка ношња

Железничка ношња

Девојачка ношња

Друштвени статус, начин живота, старосна доб и пол одређивали су и врсту одеће до спадао у богата села. То се видело и по одећи, која се разликовала по намени: радна, за свечаности и весеља, за жалост. Одећа је била примерена узрасту, а и друштвеном статусу.

Женска ношња за младе девојке и жене састојала се из: беле кошуље, јелека, сукње и прегаче, чарапа и опанака. На глави марама, украси око врата и у коси.

Женска кошуља је била од белог памука, шлингована, са наборима око врата и рукава, украшена чипком и везом. Дужина је била испод колена или до чланака. За изузетне прилике , посебно у богатим кућама за кошуље се користила свила- ручно ткана, призренска.

Преко ње се опасивала сукња –паргар, ткана од једнобојне или вишебојне тканине, плисирана умале или велике фалте. Опасивала се позади, подизана са стране и прикачена за појас да се види раскошно урађена девојачка кошуња, док је на предњем делу прекривана кецељом (прегачом), тканом у једној боји и везеном разноликим, најчешће цветним мотивима, или рађеном од вишебојног ткања, опшивена гајтанима.

ПрекСтара женска ношњао кошуње се носио прслук – јелече, или кожух без рукава, где се огледало посебно умеће кроја и украшавања. Најчешће је био од једнобојног плиша, украшен гајтанима, срмом, копчама, огледалцима. Преко свега, за хладног времена, носио се кожух са рукавима, да би га касније заменила „рекља“, капутић од плиша или танке чоје, украшен гајтанима, као и јелече.

На ногама су биле ручно плетене и шарено везене чарапе са кићанкама и опанци од свињске, касније и телеће коже, шиљкани. За рад су се користили гумени опанци – гумењаши.

Коса је у плетеницама, обавијена око главе. Да би се постигао волумен и раскош, на главу су стављани дрвени колутови (конђе) око којих се обмотавала кика. У косу су стављани цветови (најчешће босиљка), траке и висеће ђинђуве. Посебан део накита била је сатенска или плишана трака са са нанизаним дукатима (један део женског мираза), која се налазила око врата девојке.

Млади парДевојке су ишле гологлаве, удате жене су носиле мараме, најчешће подвезане испод браде. Када су исле у трговину или носиле понуде, жене су о леђа качиле плетену торбицу, или су је качиле о руку. Преко руку се носила, од саме плетена, котарица, у којој се налазило плетиво, преслица или нека слична девојачка занимација, када се крене за стоком, на испашу. Врло често се носила и преслица за предење вуне, али то су најчешће радиле старије жене.

Поред преслице и игала за плетење, свака кућа је имала разбој, јер су се сви одевни предмети ткали у домаћинству. Поред тога ткани су: покривачи, јастуци, простирке за под (крпаре)...

Мушкарци су, такође носили беле ланене кошуље, без чипке и шлингераја, али са дискретно везеним мотивима на крагни (колиру) и на манжетнама. Мушко одело је било од сукна, које се ткало у кућној радиности (жене су „ваљале“ а потом преле вуну на преслицу и вретено). Чакире су већином биле беле. Касније су виђенији мушкарци носили панталоне, уске од колена до пета, „бриџ“. Носио се прслук, а преко свега гуњ црне боје. За украсе се користио само гајтан.

Градска ношњаПосебан везени детаљ на мушкој одећи, осима на кошуљи, могао се наћи и на чарапама. Те детаље су девојке посебно стрпљиво везле и спремале за будућег младожењу (ђувегију).

На ногама су били опанци – шиљкани или гумењаши, у зависности од прилике, а на глави шајкача од чоје. У свечаним приликама носио се и шешир. Лети је он био од сламе из домаће радиности, док су касније шешири били од пана, као детаљи градске моде.

Понеки детаљи грађанске ношње појављивали су се, испрва стидљиво, а касније у смелијим комбинацијама. До преокрета је дошло са изградњом фабрике и придошлицама у Радничкој колонији, који су, далеко од завичаја и својих фамилија, слободније прихватали нову, радничку ношњу.