ЖЕЛЕЗНИК

Портал

суб07212018

Ажурирано10:06:00 PM

Back Ви сте овде: Почетна Репортери Мени Белешке са летовања Гуча на води

Гуча на води

пише и фотографише: Љиљана Обрадовић

Јули, језеро Перућац, хидроцентрала, Дрина, - асоцијација: Дринска регата! Традиционално, већ две деценије окупља на хиљаде заљубљеника у брзу Дрину и дружење. Ове године, било их је око 15 хиљада. Ранијих година је било и више.


 

Ове године организованија, али, свеједно бучна и весела, око 11 часова 21.јула кренула је Дринска регата. Било да су сплавови, гумени чамци или неко слично пловило, поринуто је у реку, са обавезним провијантом: храна и пиће. Ово друго у великим количинама. Тамо где је друштво весело повели су и трубаче. За мене, то је Гуча на води.

 

 

 

 

У трци, у којој је најважније учествовати и добро се забавити нашли су се стари, млади, деца, политичари, директори, туристи. После Егзита и Гуче, Дрина је најпосећенија. Свако плови под неком заставом: гусарском, заставом фирме, идеолошком, али је највише државног знамења.

 

 

 

 

Ту су и државници: Ивица Дачић, министар полиције провео је, на ви-ај-пи сплаву четири сати на Дрини. Народ навикао на изборе и политичаре у свом окружењу не обраћа претерано пажњу већ се весели и пије за свој рачун.

 

 

 

Дрина хладна (12 до 14 степени), на моменте бучна и претећа мами храбре, али и ломи весла при налетима на спрудове.

 

 

 

Народ на реци, народ на обали. Сви се међусобно поздрављају, као стари знанци. Неко опште усхићење плива низ реку тако да се они на пловилима осећају посебно. И тако, нижу се километри и сати.

 

 

 

 

Пролазимо кроз лепоту: водопад, који прави најкраћа река (365 м) при уливању у Дрину.

 

 

 

 

 

Онда наилазимо на ружноћу: градска депонија тик уз Дрину. Сваке године све је већа. Прљавштина је и у реци, ту, у близини депоније. Нема купача, нема људи. На сплавовима сви се чуде, и ништа. Следеће године само је депонија већа.

 

 

 

 

После 20-ак километара стижемо на одредиште: Рогачица. Неки настављају даље, до Раче. Седим на обали и посматрам пристајање пловила у таласима. И тако, четрдесетак минута! Стижу насмејани, поцрвенели, пијани, мокри, уморни.

 

 

 

 

Сада ће да уследи „удар“ на путеве, натраг према Бајиној башти и Перућцу. Две саобраћајке, али лакше. Онда се „раја“ слегла у куће, кампове, на језеро. Увече, неколико „стејџева“ са различитом свирком. До касно у ноћ. Сутрадан - разлаз. До следеће регате. На неком сплаву, под неком заставом, али са ићем и пићем. И друштвом, обавезно.