ЖЕЛЕЗНИК

Портал

нед09232018

Ажурирано10:06:00 PM

Back Ви сте овде: Почетна Репортери Мени Белешке са летовања Netaknuti Vis

Netaknuti Vis

slovo i foto: Ljiljana Obradović

(Napomena: ovaj tekst, u prvoj postavci čitali su i moji prijatelji i njihovi prijatelji sa Visa. Bilo je malo teškoća jer je pisan ćirilicom. Evo ga, proširen utiscima i novim fotkama i na latinici.)

Posle dve decenije ponovo u Splitu! Na prvi pogled kao da se ništa nije promenilo. Sve vreme mi se mota po glavi pesma: Marjane, Marjane što barjak ne viješ, što barjak ne viješ milu trobojnicu!.. I jeste trobojnica, ali sa šahovnicom.

Hotel Marjan

„Kerim je kupovao i ovde i to bivši hotel Marjan i okovao ga staklom. Sad sređuje okolinu, jer treba obezbediti kategoriju A grupe hotela Hilton“ - sve to nam priča mladi konobar dok ispijamo kratki espreso, koji ja ne volim, ali, ovde se ne kuva domaća kafa. Menjamo evre u kune i gle čuda: povoljnije je bilo u Beogradu! Ko ti je kriv!?

Na pijaci, ista ponuda. Skuplja je nego naša, ali ne mnogo. Kupujemo voće i povrće, puna torba. Sigurno je jeftinije nego na Visu. I jeste!

Po prodavnicama rasprodaje. Puno firmirane robe. Ne kupujemo ništa, jer, ko zna koliko će nas koštati ovo letovanje na Visu.

 

Put za Vis

 

Ukrcavamo se na trajekt. Karta 54 kune, skoro 8 evra u jednom pravcu. Prvog sata putovanja prolazimo pored Brača, potom Hvara, a posle dva po sata - Vis. Čarobno ostrvo splitske regije. Moja ljubav iz mladosti, sada seta i teskoba. Kada smo, davne 1986.godine kročili na njega, svi smo se zaljubili, na prvi pogled. I voleli smo se, sve ove godine, ali u snovima. Valjda će biti drugačije kada kročim na tlo.

 

Vis

 

Tamo nas čeka Jasna, naša hrvatska prijateljica iz mladosti. Ljubimo se...

„Poznala sam te, ista si“.

„I ti“...

Jes’ vraga! Ala se lažemo! Ali nam je lepo.

Rukavac nije isti. Od malog ribarskog mesta postao je malo veće turističko naselje. Izgradio se. Nov put, nove zgrade, prilazi plažama, ... ali more... isto! Čisto, nebesko plavo i čarobno. Prošla sam puno “sveta“ za ove dve decenije, kupala se na mnogim, uređenijim i opremljenijim plažama, ali more, more nigde nije tako kristalno kao na Visu. Kao u Rukavcu.

 

Panorama

 

Smestili smo se kod Jasne i Brace, tu pod vinovom lozom i među maslinama. Preko terase pogled na pučinu. Sa desne strane mol i mala marina, još malo dalje plaža Tepluš.

 

Rukavac Marina

 

Vinova loza

 

Srebrna

 

Turista ima, ali, septembar je. Razumem roditelje sa decom, školarcima, ali šta je sa drugima?! Napolju je prijatno, u vodi osvežavajuće. Ne bih menjala septembar ѕa dupli odmor u letnjim mesecima. Plaža i uvala na desetine. Stenovite, šljunkovite, uvek sa borovima u pozadini. Miriše na ruzmarim, borovinu i more, začinjeno solju.

Većina obožava šljunkoviti deo Srebrne uvale. Ja volim stene sa malim usecima i radnim pločama. Možeš da skačeš, da se osamiš, čitaš knjigu i budeš u toplesu.

 

Ploče

 

Čisto more

 

Bistri Rukavac

 

Ipak, najlepša voda je u Rukavcu. Kad skočiš u nju i zaroniš, ne izlazi ti se. Tu smo se „upoznali“ sa gnjurcem. Lovi ribu. Ali, ne voli da se slika. Za razliku od njega, galeb nema niša protiv. Podne je i on drema u plićaku. Nije mu ni do hrane, ni do ljudi.

 

Galeb

 

Svakoga dana nekuda gremo.

Mala Gospa, ili po „naški“ Mala Gospojina 8. septembra se proslavlja u Podšpilju. Pevale su muška klapa Liket i ženska Issa. Ulepšali su nam veče. Kao da smo na obali mora u smiraj dana, a negde iz dubina dopiru glasovi, koji pevaju o ljubavi, suncu i moru.

A posle je bio ples ... E, to je bilo iscrpljujuće! Ako nemaš kondicije kao Braco.

 

Ples u Podšpilju

 

Ko dođeš na Vis mora da obiđeš: Zelenu špilju, Stenivu, Titovu špilju, Komižu, a ako imaš sreće i Plavu špilju na Biševu. Brodići su spremni, turisti zainteresovani.

Sa Mladenom, pošli smo u Zelenu, nešto pre podneva, jer tada sunce, kroz otvor špilje pada na vodu i ona, od tirkizne postaje fluorescentna. U vodi turisti sa maskama, ronioci pod punom opremom. Nemanja snima podvodnom kamerom. Zaroni jednom, drugi put, pravi andrenalin!

 

Zelena špilja

 

Zelena špilja

 

Kupanje u Zelenoj špilji

 

Zrak svetlosti u Zelenoj špilji

 

Mladen vozi brod znalački, kao da je na trkama. Brod udara o površinu vode kao da je beton (ko mi je kriv što hoću da sedim na pramcu), kosa leti, leti i kapa, ali je, da citiram mogi sina, „vrh“!

 

Mladen i Zoran

 

Začas smo nekoliko kilometara dalje od Zelene špilje, kod Stinive. Ovde se dolazi brodom, ili kozjom stazom. Skrivena stenama, prekrasna šljunkovita plaža. Ušuškana od pogleda i vetrova i topla. Kao dobri domaćini vode nas i po kafićima i restoranima. Pojoda na Kutu je ok , ali niša se ne može porediti sa Jasninim ručkom i Bracinim pićem. A tek druženje uz vatru!

 

Druženje uz večeru

 

Ulaz u Stinivu

 

Stiniva

 

Biti na Visu, a ne jesti dalmatinsku hranu, pravi je greh. Na gradele se „bacaju“ lignje, iglice, kantar, sardele, hobotnica,... ali i crvena paprika! Najlepše je, ako ste prethodne večeri bili na moru i imali ulov. Sa Bracom „idemo“ na lignje u ranim večernjim, a vraćamo se kasno navečer.

Domaća hrana se zaliva domaćim pićem, normalno. Pre ručka loza, a posle bevanda. Domaće, bilo ili crno vino razblaženo vodom. Ako je „čisto“ brzo „hvata“!

 

Ribe kantor i iglice

 

Jedanaest dana je prošlo u trenu. Poslednji put se kupamo u Rukavcu. Još jedan skok, još jedno spuštanje do Visa, ulazak u trajekt. Tamo srećemo Branku i Rašu iz Železnika. I oni su na Visu.

 

Odlazak sa Visa

 

Doviđenja Jasna u Beogradu!

 

Most na Adi