ЖЕЛЕЗНИК

Портал

нед09232018

Ажурирано10:06:00 PM

Back Ви сте овде: Почетна Репортери Мени Интервјуи Пријатно место за дружење и седељке

Пријатно место за дружење и седељке

Café „Код Немање“

Текст: Немања Обрадовић
Фото: Дејан Лечић

Једна од првих кафана са краја XIX и почетком XX века је била је власништво Т.Ж. Панића на самом улазу у село, а преко пута ваге, где су због посла (мерења робе и царине) свраћали трговци, кириџије путници.

ПАНИЋА КАФАНА НЕКАД


Зграда је, сходно историјским променама мењала намену, прилагођавајући се историјским околностима, да би данас завршила у корову и шибљу, склона паду. Нова генерација Панића фамилије се, после више од једног века враћа угоститељству, али на другој локацији.

 

Немања Панић има свој кафић у центру Новог Железника, непосредно уз аутобуску станицу. Са угоститељством је почео његов отац пре 11 година.

 

  • Како сте почели?

Радило се сезонски, држали су само башту. Ја сам, као клинац радио лети, за џепарац, за море. Постепено смо побољшавали услугу да би, пре четири године, покрили локал и добили простор који је отворен сва четири годишња доба.

Иначе, та породична склоност ка угоститељству прорадила је још 1984.године када је мој отац Зоран, ушао у тај бизнис, али је брзо прешао на уноснију услужну делатност: пекару! - јер, за хлеб, па и пециво мора да буде!

  • Каква екипа се окупља код тебе у локалу?

Место за седељке

Омладина, углавном моји другови. Наравно, пре подне кад мој отац ради долазе старији, углавном његови пријатељи, на кафу и „чашицу“ разговора. „ Чашице“ пића смањујемо, јер нам није приоритет да продајемо алкохол. Наша намера је да се, ускоро, преорјентишемо на кафе-посластичарницу, са крајњим циљем да сасвим укинемо алкохол. То би требало да буде место где се једу квалитетни колачи, палачинке и сличне посластице и служе природни сокови и остала, безалкохолна, освежавајућа пића. Наравно, морамо водити рачуна о приходу објекта, али смо вољни да допринесемо промени понашања код наших гостију и да заједнички створимо пријатно место за дружење и седељке.

  • За такав амбијент, какав програм планираш? Да ли је могуће организовати журке?

Ми се тиме доста бавимо: упознајемо туђа искуства и комбинујемо их са садржајима, примереним овој средини, али је пут до реализације још увек далек и неизвестан и зависи од многих околности. Ето, за лето смо планирали постављање барских столова напољу, у башти. Они би били резервисани за репрезентативне госте, а рачунамо да би баш они, својим присуством и ауторитетом привукли нове госте, који су у пролазу.

Ако се определимо за журке, то би, сигурно био рок, или нека летња, сентиш музика за опуштање и уживање... Народњаци никако!

Иначе, му у локалу негујемо пријатељску, домаћу атмосферу. Уосталом, сав намештај: двоседи, фотеље, осветљење подсећа на дневну собу, па још када сврате пријатељи, све подсећа на серију „Пријатељи“, на српски начин! Завали се, опуштено, слушај музику, разговарај, пијуцкај пиће и уживај!

  • Да завиримо мало даље у будућност. Где себе видиш?

У Железнику, наравно, и у угоститељству. Овде сам одрастао, ту ми је породица, пријатељи, ту су ми корени, што бих живео на другом месту? Волео бих да једног дана овде отворим свој ресторан.

  • Већина људи, нарочито младих мисли да је Железник само једна велика спаваоница. Може ли то да се промени, шта треба урадити?

Да будемо искрени и ја то исто мислим. Како се фабрика гасила, гасило се и насеље. Треба узети у обзир и тежак период кроз који смо сви пролазили, што се манифестовало у отуђивању: од људи, па и од самог места. Људи су се одвикли да излазе, нарочито у своме месту, да се јавно друже са својим пријатељима. Као да се стидимо да седимо заједно на јавном месту и посматрамо и коментаришемо свет око себе. И да се договоримо и предузмемо неку заједничку акцију.

То је погрешно, али је и мукотрпно мењати схватања и навике људи. Међутим, ако имаш воље и стрпљења, све се да променити, постепено.

 

СА ФЕЈСА (FACEBOOK)

Немања Панић

„Иако је, многима омиљена, ова кафа позната под називом „Код Панића“, право име јој је „Код Немање“.
На идеју да отвори ово дивно место дошао је касних деведесетих, г-дин Зоран Панић. Како је Неца тада био само малени дечак, отац је морао да чека читаву деценију на остварење свога сна.
Напокон, Немања је стасао у озбиљног момка, који данас савесно и самоуверено управља очевим капиталом“.

 

Друштво пријатеља

ДРУШТВО ПРИЈАТЕЉА

Весело друштво

ВЕСЕЛО ДРУШТВО...

у којем предњаче девојке

... У КОЈЕМ ПРЕДЊАЧЕ ДЕВОЈКЕ

 

Оваква места пружају идеалан начин да се људи опусте и проведу једно пријатно поподне или вече у лепом окружењу, можда и упознају неке, нове људе, а да, при томе, имају утисак да су тога дана „изашли“.

Сви ми, који живимо у Железнику, на неки начин смо комшије, без обзира да ли нас дели само зид, ограда или улица, па је нормално да се познајемо и да се организујемо да нам место буде лепше, чистије и добро опремљено. За почетак, ево идеалног места за прављање планова и договора око реализације. Мој ресторан, моја башта!

  • Кафане, кафићи, ресторани су најчешће места где се чују најразличитије информације. Прича ли се и о томе како да створимо бољи и лепши Железник? За почетак, барем онакав какав су наши старији имали, у доба развоја овога места.

Чујем разне идеје и предлоге, али се то најчешће завршава на речима. Недостаје иницијативе, истрајности и храбрости да се покрену пројекти. Ево, била је идеја да се улица према Дому здравља - Титова или Главна, како је ко зове затвори за саобраћај и претвори у шеталиште. Она је лепа лети, а посебно зими, под снегом... Ко то да покрене? Сигуран сам да постоји неко у Железнику пун енергије и оптимизма да се ухвати у коштац, прво, са нашом малодушношћу, а онда и да реализујемо неку идеју. Једну по једну, да се привуку заинтересовани. Мислим да би такав човек добио, не само моју, већ и подршку великог броја Железничана. А то је, за почетак, довољно.

Парк у Железнику

ПАРК У ЖЕЛЕЗНИКУ

 

  • А ти, шта ћеш ти да радиш?

Да се модернизујем, просторно и програмски, да отворим кафе-посластичарницу и покажем како су здрав живот и добра забава могући и у таквом простору, да пронађем одређену сферу интересовања и томе се посветим и да подржим све оне, који исто то желе и на томе раде: развијају, улепшавају и промовишу место у којем смо се родили и живимо.

 

Немања меша коктеле