ЖЕЛЕЗНИК

Портал

сре11212018

Ажурирано10:06:00 PM

Back Ви сте овде: Почетна Репортери Мени Виђења „Одомаћивање“ депоније

„Одомаћивање“ депоније

Депонија гори

Понедељак је, тек други дан Нове, 2012.године. Са леве стране Авалског пута, када се скрене са Ибарске магистрале ка Железнику - пожар. Велики облак црног дима долази из подножја, дивље депоније, која већ годинама „краси“ улаз (излаз) у Железник. Нико на то не обраћа пажњу, изгледа. Зовемо полицију, она ватрогасце. Интервенишу две ватрогасне јединице. Пожар је угашен, али ватра и даље тиња у средишту депоније.

Поред загађивача земље, добили смо и загађивача ваздуха. Лепо нас је кренуло у Новој години!

Депонија гори

О томе смо писали. Звали надлежне, писали пријаве: комуналном инспектору, надлежном секретаријату и министарству. Сви говоре да је то надлежност „оног другог“. Нисмо ни сањали да ће се ова, дивља депонија запалити и то, првих дана нове, 2012.године. А ми покренули акцију за њено измештање... Да ли ће нам сада бити лакше или теже да то остваримо?

Свака депонија је ругло. Зато се скривају од очију јавности, праве на скровитим, неприступачним и ружним местима. Осим ако није уређена као градска депонија. Колико знам, само једна таква је за територији Београда и налази се у Винчи. Шта је са осталима, којих има на сваком кораку. Неке су мале, неке су застрашујуће велике. Како су констатовали радници Чистоће на лицу места, ова железничка се мери хиљадама кубика. Ко то да односе и где? Колико ће трајати њено измештање? Сва ова питања се могу поставити из радозналости, али, ниједно не сме да буде камен о врату ономе ко мора да реши обај случај и очисти простор поред пута.

Јер, ово је био диван предео са њивама и шумом. Ко је толико суров да овде, пред очима свих нас свакодневно истреса грање, грађевински отпад, кесе, ђубриво? Ко је толико моћан да то може да ради и данас, када се свакодневно згражавамо над ружењем природе и када на сва медијска и друга „звона“ позивамо на пријављивање и учешће у ацији чишћења дивљих депонија по Србији? Колико кошта нереаговање надлежних органа на свакодневни истовар смећа поред пута? Како сме да се окреће глава од брда смећа које се увећава свакодневно, а сада и пали, па добијамо новог - загађивача ваздуха?

Ватрогасци

Депонија се пуши

Депонија се пуши

Од депоније до Ибарске магистрале је стотинак метара, до Железника око километар. У близини депоније су викендице, одмах иза њих почиње насеље, прве куће Железника. Колико возила овуда прође, колико људи ово све види? Колико људи сматра да треба, а колико на то и реагује?

Тамо негде, у Европи, возач, ако на улици спази камен заустави аутомобил и уклони га, да не би настарадао следећи учесник у саобраћају. Код нас се увек ослањају на то да ће то неко други урадити, срећни што су они „добро прошли“. Овог пута.

Дивља депонија поред важне саобраћајнице надлежнима не смета, очито је. Већ је почела да се „прелива“ и на пут. Ни то не смета. Да ли смета људима који ту живе? Па где су они?

Да ли је могуће да држава, на овај начин, примитивно, морам рећи, тестира јавно мнење за нову градску депонију, овога пута у нашем месту? Заиста, зашто би нам сутра сметало оно што нам данас не смета?

Ми, који живимо у Железнику морамо све учинити да се ова депонија смећа не „одомаћи“ на нашем терену. А како не смета овима са Петловог Брда?!

Љ. Ћирић

Повезано са текстовима:

Да ли су депоније дивље или легалне? >>

Околина наша, заједничка >>

Мали велики корак >>